U istraživanjima koja su vršena još pre stotinu godina, zabeležena su neverovatna otkrića. Ukoliko mlade i zdrave osobe podelite u dve grupe i jednoj odredite režim ishrane bogat mastima, a drugoj bogat ugljenim hidratima, videćete šta bi se dogodilo posle samo dva dana. Intolerancija na glukozu je naglo skočila u grupi koja je bila na režimu ishrane bogatom mastima. Rezultati testa opterećenja glukozom su pokazali dvostruko viši nivo šećera u krvi u grupi koja je bila na režimu ishrane bogatom mastima. Kako se povećava količina masti koja se unosi u organizam, tako raste i nivo šećera u krvi. Naučnicima je bilo potrebno skoro sedamdeset godina da odgonetnu ovu misteriju, ali zahvaljujući tom otkriću sada možemo da razumemo uzrok nastajanja šećerne bolesti tipa dva.

Kada pred trku atletičari uzmu velike količine ugljenih hidrata zapravo žele da dodaju „gorivo“ svojim mišićima. Skrob se pretvara u glukozu — šećer u krvi — i ide u mišiće u kojima se deponuje i troši kao izvor energije.

Šećer u krvi je, međutim, poput kakvog vampira! Potrebna mu je „pozivnica“ da bi došao u naše ćelije. A ta pozivnica je upravo insulin. Uzmimo mišićnu ćeliju. Ispred njenih „vrata“ se nalazi šećer u krvi  koji strpljivo čeka da uđe. Insulin je ključ koji otvara vrata  kako bi dozvolio šećeru da uđe. Kada se insulin zakači za insulinski receptor, aktivira se enzim koji pak aktivira sledeći enzim koji potom aktivira još dva enzima koji na kraju aktiviraju glukozni transport koji omogućuje da glukoza uđe u ćeliju. Insulin je, dakle, ključ koji otključava ulazna vrata naših mišićnih ćelija. 

Međutim, šta ako nema insulina? U tom slučaju će se šećer naći izvan krvotoka i kucaće na vrata naših mišića, ali neće moći da u njih uđe. I tako, budući da ne može nikuda da prođe, nivo šećera će samo rasti.


Ovo se događa u šećernoj bolesti tipa 1: uništavaju se ćelije koje proizvode insulin u pankreasu, a bez insulina šećer u krvi ne može da pređe iz krvi u mišiće, pa nivo šećera u krvi neprestano raste.

Ipak, postoji i drugi razlog iz kog možemo da imamo povećan nivo šećera u krvi. Šta ako ima dovoljno insulina, ali taj insulin ne funkcioniše? Ključ postoji, ali je nešto zaglavilo bravu. To se zapravo naziva insulinskom rezistencijom. Naše mišićne ćelije postaju rezistentne na dejstvo insulina. A šta je zaglavilo bravu na vratima naših mišićnih ćeija i ne dozvoljava insulinu da pusti šećer unutra? Masti. Intramiocelularni lipidi, ili mast u našim mišićnim ćelijama.

Masti u krvi mogu da se nagomilaju unutar mišićnih ćelija i da stvore toksične supstance koje nastaju razgradnjom masti, kao i slobodne radikale koji mogu da blokiraju signal kojim se otpočinje proces prolaska. Iz toga proističe da koliko god da imamo insulina u krvi, on neće moći da otvori vrata glukozi, pa će nivo šećera u krvi samo rasti.

Ovaj mehanizam kojim masti (a naročito zasićene masti) indukuju insulinsku rezistenciju nije bio poznat sve dok se nisu razvile dijagnostičke tehnike kao što je  magnetna rezonanca koja nam omogućava da vidimo šta se događa unutar mišića kada se u krvotok unese mast. Na taj način su naučnici otkrili da povećanje nivoa masti u krvi „proizrokuje insulinsku rezistenciju inhibicijom glukoznog transporta“ u mišiće.

A sve ovo može da se dogodi u roku od samo tri časa. Jedan udar masti može da prouzrokuje insulinsku rezistenciju tako što će inhibirati mogućnost korišćenja insulina posle samo 160 minuta.

Isto se dešava sa adolescentima. Unese se mast u njihov krvotok. Nagomilava se u mišićima i smanjuje insulinsku osetljivost, što ukazuje na to da povećan nivo masti u krvi može da bude značajan faktor rizika za insulinsku rezistenciju.

S druge strane, možete da uradite i suprotan eksperiment. Ako smanjite nivo masti u krvi, smanjiće se i insulinska rezistencija. Ako se izbaci mast iz krvi, izbaciće se i šećer. To je suštinsko objašnjenje ovog otkrića. Pri režimima ishrane sa velikom količinom masti, ketogenoj dijeti, insulin takođe ne funkcioniše. Naš organizam postaje rezistentan na insulin.

Međutim, kako se količina masti u našoj ishrani smanjuje, tako insulin radi sve bolje i bolje.  Ovo je jasan prikaz činjenice da se tolerancija na šećer čak i potpuno zdravih ljudi može „poremetiti ukoliko se pristupi režimu ishrane bogatom mastima, sa niskim unosom ugljenih hidrata“. Ipak, možemo da smanjimo insulinsku rezistenciju — uzročnika predijabetičnog stanja, uzročnika dijabetesa melitusa tipa 2 — smanjenjem unosa zasićenih masti.

Dr. Michael Greger 

Čime se objašnjava „francuski paradoks“?
...