Takozvani „francuski paradoks“ je termin koji su tri Francuza osmislila još osamdesetih godina kako bi objasnila interesantno zapažanje. Ukoliko bi se napravio uporedni grafikon o smrti izazvanoj infarktom i o količini zasićenih masti i holesterola koje se u nekim zemljama konzumiraju, po svemu sudeći bi se dobila prava linija. Što više namirnica živitnjskog porekla stanovnici određene zemlje konzumiraju, to je veća njihova stopa smrtnosti. Drugim rečima, ukoliko bismo na grafikonu sveli unos mesa, jaja i mlečnih proizvoda na minimum, mogli bismo da spustimo čak na nulu procenat smrti prouzrokovanih srčanim bolestima. Međutim, dve zemlje se ne uklapaju u ovaj prikaz. U Finskoj je situacija lošija nego što se očekuje, dok je pak u Francuskoj mnogo bolja. I evo paradoksa. Kako je moguće da je unos zasićenih masti i holesterola u Francuskoj sličan kao u Finskoj, a učestalost bolesti srca sa fatalnim ishodom pet puta manja?

Svako ima svoju omiljenu teoriju. Da li je tajna u vinu? U večerama? Da, hrana životnjskog porekla se povezuje sa smrtnošću usled srčanih oboljenja, ali se čini da namirnice biljnog porekla imaju zaštitno dejstvo. Moguće je, stoga, da činjenica da Francuzi jedu četiti puta više povrća pomaže u smanjenju rizika od smrtnih ishoda usled srčanih oboljenja. Međutim, izgleda da zapravo nikakav paradoks ne postoji. . Marion Nesle je pronicljivo primetila da su Francuzi tek odnedavno počeli nezdravo da se hrane, a da su hroničnim bolestima potrebne decenije kako bi se razvile. U Americi se nezdravo jede već 40 godina, dok se u Francuskoj tek počinje sa nezdravim navikama. Isto je kao kada bismo danas svi počeli da pušimo i već sutra zaključili da nije moguće konstatovati veću učestalost raka pluća. To ne bi značilo da pušenje ne izaziva rak pluća, već samo da je potrebno više vremena za nastanak te bolesti.

Šta se u stvari dešava ako se bolje pogledaju brojke? Ukoliko se uporedi stopa smrtnosti od srčanih oboljenja sa količinom životinjskih masti i nivoom holesterola u tom trenutku, Francuzi ne deluju naročito zaštićeno, pa čak i ako se uporedi stopa smrtnosti sa hranom koju su konzumirali pre dve decenije, i dalje su prilično izvan linije. Ali, prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije, ispostavilo se da francuski lekari u čak 20 % slučajeva nisu unosili zapise o ishemijskim bolestima srca prilikom izdavanja potvrde o smrti.

Šta izaziva insulinsku rezistenciju?
...