Devedesetih godina prošlog veka, godine zdravog života su naizgled bile uništene pothranjenošću, a naročito oboljenjima praćenjim dijarejom kod neuhranjene dece, međutim, sada bi najveći teret po zdravlje ljudi mogao biti viskog krvni pritisak koji je upravo obeležje preuhranjenosti. Ovo pandemijsko hronično obeljenje se delom pripisuje skoro univerzalnom prelasku na režim ishrane kojim dominiraju   prerađena hrana i namirnice životinjskog prekla—više mesa, ulja, mlečnih proizvoda, gaziranih pića, šećera, soli i rafinisanih žitarica.

Na koji način naučnici mogu da analiziraju uticaje specifičnih namirnica? Naučnici su vršili istraživanja sa ljudima koji su nekada bili na vegetarijanskom režimu ishrane, a potom počeli da unose  meso najmanje jednom nedeljno. Kod njih je porastao rizik od nastajanja bolesti srca za 146 procenata, za 152 procenara rizik od šloga, za 166 procenata rizik od nastanka šećerne bolesti i za 231 procenat rizik od dobijanja na težini. Dvanaest godina po prelasku sa vegetarijanskog načina ishrane na ishranu koja podrazumeva i meso, kod tih osoba je smanjen očekivani životni vek za 3,6 godina.

Naučnici su dokazali da režim ishrane bogatiji namirnicama biljnog porekla može da spreči, leči ili da preokrene tok nekih od vodećih uzroka smrti, kao što su bolesti srca šećerna bolest tipa, i visoki krvni pritisak. Primera radi, klinička ispitivanja o načinu ishrane baziranom na namirnicama biljnog porekla su pokazale da se za 90 procenata smanjuje rizik od angine pektoris za samo nekoliko nedelja. U odnosu na kontrolnu grupu, osobe koje su bile na ovakvom režimu ishrane su bile zadovoljnije namirnicama koje su unosile, popravilo im se varenje, osećale su da imaju više  energije i bolje su spavale, a takođe su osetile poboljšanje u fizičkom smislu, opštem zdravlju, vitalnosti i mentalnom zdravlju.  Studije su pokazale da režim ishrane baziran na namirnicama biljnog porekla može da poboljša ne samo telesnu težinu, nivo šećera u krvi i mogućnost kontrolisanja holesterola, već  takođe i emocionalna stanja kao što su depresija, anksioznost, zamor, osećaj dobrostanja i obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Samo jedan način ishrane je dokazano preokrenuo tok bolesti srca kod većine pacijenata, a to je režim ishrane sa neprerađenim namirnicama biljnog porekla. Ako zaista neprerađene namirnice biljnog porekla mogu to da učine, to jest, da preokrenu ubicu broj jedan — zar ne bi to trebalo da bude primarni način ishrane barem dok se ne dokaže suprotno? Činjenica da može da utiče na prevenciju, lečenje i zaustavljanje ostalih oboljenja koja mogu imati fatalan ishod apsolutno ide u prilog režimu ishrane baziranom na namirnicama biljnog porekla.